Када разум води наше поступке, а емоције и жеље су под контролом, онда живимо у складу са својом природом и остварујемо свој пуни потенцијал. Ова чињеница је била позната великим филозофима и научницима од Аристотела до Јунга. За Декарта, идеално стање је када наш ум, који је у стању да спозна истину, води наше поступке. За Канта је усклађивање ума, осећања и воље питање моралног деловања. Када наш разум препозна морални закон, а наша воља се одлучи да му следи, онда смо у складу са собом и са универзалним моралним законом. О усклађивању ума, осећаја и воље слично су говорили и други научници и филозофи.
Многе историјске личности који су постигли велике ствари, једноставно су имали урођену способност да ускладе различите аспекте своје посебности. Они можда најчешће нису могли да вербализују тај процес, али су га интуитивно разумели. У Теслином случају чини се да је његово детињство протекло у интуитивном обликовању унутрашњих сила које су се постепено претвориле у моћан креативан алат, и током ране младости почела је да се развија свест о изузетном процесу кроз који је прошао у процесу сазревања. У зрелим годинама говорио је и писао о томе.
Интелигенција – Не пада ивер далеко од дрвета
Иако данас не можемо прецизно да израчунамо Теслин IQ, можемо анализом његовог рада, достигнућа и оставштине стећи увид у његове интелектуалне способности. Коефицијентом интелигенције данас називамо меру нечије способности размишљања. Она укључује различите способности које захтевају разумевање и употребу језика али и невербалне способности резоновање које се ослањају на визуелно-просторну вештину и решавање проблема размишљањем. Радна меморија и брзина обраде информација битно утичу на процену нечије интелигенције.
Све ове параметре можемо да пратимо код Тесле. Изузетна меморија и брзина којом је обрађивао податке изгледа да су били наследни у његовој породици. Знамо да су и мајка, брат и дуги чланови породице имали ове особине. На развој његових вербалних способности много је утицао његов отац Милутин, надарени православни свештеник и одликовани говорник. Прота Милутин је свом сину задавао говорне вежбе, вежбе памћења па чак и вежбе које су укључивале погађање туђих мисли. Посебно својство Теслине креативне проналазачке методе била је моћна визуелизација.
Трансформација свести – Воља усмерена на духовни раст
Кључ за разумевање развоја Теслине личности у детињству и раној младости јесте начин на који је савладао своју вољу. Наша воља је често усмерена на задовољавање личних жеља и када се превише вежемо за материјалне ствари и искуства, она нас ограничава и усмерава на одржавање постојећег стања, што нас спречава да се отворимо за нешто веће. Чини се да је Тесла рано наслутио да воља усмерена на духовни раст, може бити снажан алат за превладавање ограничења и трансформацију свести:
‘’До осме године мој карактер је био слаб и колебљив. Нисам имао ни снаге ни одважности да донесем било какву чврсту одлуку. Осећања су ми надолазила у великим и малим таласима и непрестано осциловала између две крајности. Изгарао сам од жеља и оне су се умножавале попут хидриних глава. Био сам обузет размишљањем о болу у животу, смрти, и верском страху. Мноме је овладало сујеверје и живео сам у сталном страху од злог духа, од утвара, од дивова, људождера и осталих нечасних чудовишта мрака. А онда је, одједном, настала велика промена која је изменила читав мој живот…Једном приликом сам наишао на роман под насловом ”Абафи” (Абин син), српски превод познатог мађарског писца Јожике (Јосика). Ово дело је некако пробудило моју слабу вољу и почео сам да вежбам самосавлађивање. У почетку се моја решеност топила као априлски снег, али сам убрзо савладао своју слабост и осетио задовољство као никад до тада да радим оно што хоћу. Временом је та напорна духовна вежба постала моја друга природа. У почетку сам морао да потискујем своје жеље, међутим, постепено су жеља и воља постајале једно. Неколико година после оваквог овладавања умним, моралним и физичким способностима, потпуно сам загосподарио собом, тако да сам се поигравао страстима које би уништиле и неке много снажније људе.’’
Формирање генија – Склад ума, осећања и воље
Када разум води наше поступке, а емоције и жеље су под контролом, онда живимо у складу са својом природом и остварујемо свој пуни потенцијал. Ова чињеница је била позната великим филозофима и научницима од Аристотела до Јунга. За Декарта, идеално стање је када наш ум, који је у стању да спозна истину, води наше поступке. За Канта је усклађивање ума, осећања и воље питање моралног деловања. Када наш разум препозна морални закон, а наша воља се одлучи да му следи, онда смо у складу са собом и са универзалним моралним законом. О усклађивању ума, осећаја и воље слично су говорили и други научници и филозофи.
Многе историјске личности који су постигли велике ствари, једноставно су имали урођену способност да ускладе различите аспекте своје посебности. Они можда најчешће нису могли да вербализују тај процес, али су га интуитивно разумели. У Теслином случају чини се да је његово детињство протекло у интуитивном обликовању унутрашњих сила које су се постепено претвориле у моћан креативан алат, и током ране младости почела је да се развија свест о изузетном процесу кроз који је прошао у процесу сазревања. У зрелим годинама говорио је и писао о томе.
Интелигенција – Не пада ивер далеко од дрвета
Иако данас не можемо прецизно да израчунамо Теслин IQ, можемо анализом његовог рада, достигнућа и оставштине стећи увид у његове интелектуалне способности. Коефицијентом интелигенције данас називамо меру нечије способности размишљања. Она укључује различите способности које захтевају разумевање и употребу језика али и невербалне способности резоновање које се ослањају на визуелно-просторну вештину и решавање проблема размишљањем. Радна меморија и брзина обраде информација битно утичу на процену нечије интелигенције.
Све ове параметре можемо да пратимо код Тесле. Изузетна меморија и брзина којом је обрађивао податке изгледа да су били наследни у његовој породици. Знамо да су и мајка, брат и дуги чланови породице имали ове особине. На развој његових вербалних способности много је утицао његов отац Милутин, надарени православни свештеник и одликовани говорник. Прота Милутин је свом сину задавао говорне вежбе, вежбе памћења па чак и вежбе које су укључивале погађање туђих мисли. Посебно својство Теслине креативне проналазачке методе била је моћна визуелизација.
Трансформација свести – Воља усмерена на духовни раст
Кључ за разумевање развоја Теслине личности у детињству и раној младости јесте начин на који је савладао своју вољу. Наша воља је често усмерена на задовољавање личних жеља и када се превише вежемо за материјалне ствари и искуства, она нас ограничава и усмерава на одржавање постојећег стања, што нас спречава да се отворимо за нешто веће. Чини се да је Тесла рано наслутио да воља усмерена на духовни раст, може бити снажан алат за превладавање ограничења и трансформацију свести:
‘’До осме године мој карактер је био слаб и колебљив. Нисам имао ни снаге ни одважности да донесем било какву чврсту одлуку. Осећања су ми надолазила у великим и малим таласима и непрестано осциловала између две крајности. Изгарао сам од жеља и оне су се умножавале попут хидриних глава. Био сам обузет размишљањем о болу у животу, смрти, и верском страху. Мноме је овладало сујеверје и живео сам у сталном страху од злог духа, од утвара, од дивова, људождера и осталих нечасних чудовишта мрака. А онда је, одједном, настала велика промена која је изменила читав мој живот…Једном приликом сам наишао на роман под насловом ”Абафи” (Абин син), српски превод познатог мађарског писца Јожике (Јосика). Ово дело је некако пробудило моју слабу вољу и почео сам да вежбам самосавлађивање. У почетку се моја решеност топила као априлски снег, али сам убрзо савладао своју слабост и осетио задовољство као никад до тада да радим оно што хоћу. Временом је та напорна духовна вежба постала моја друга природа. У почетку сам морао да потискујем своје жеље, међутим, постепено су жеља и воља постајале једно. Неколико година после оваквог овладавања умним, моралним и физичким способностима, потпуно сам загосподарио собом, тако да сам се поигравао страстима које би уништиле и неке много снажније људе.’’